Da li spavate dobro? Da li se noću budite često i prevrćete a ujutro kad ustanete imate osećaj kao da ste pretrčali maraton umesto da ste se odmorili?

 

Nedovoljno sna može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Uostalom kvalitetan san je jedan od najbitnijih faktora zdravlja u našem životu. On utiče na sve procese u našem telu, počevši od mozga i srca, i pluća do samog metabolizma, imunog sistema, pa čak i raspoloženja. Dobar san je takođe onsnova dobrog zdravlja jer nas štiti od raznih bolesti.

 

Možete li onda  da zamislite šta se dešava sa našim telom kada se ne naspavamo dovoljno ili ne spavamo kvalitetno?

 

Jedna od najbitnijih faktora za kreativnost pamćenje i inteligenciju jeste REM faza.

 

Ali ajde da prvo objasnimo šta je to REM faza sna i koje to druge faze sna postoje.

 

Od trenutka kada zaspimo, započinje NREM fazu koja ima četiri podfaze, a zatim ulazimo u REM fazu. Nekoliko puta u toku noći ove faze se smenjuju i obično se spavanje završava REM fazom. Taj fenomen se zove arhitektura sna.

 

NREM faza počinje kada počnemo da tonemo u san. Ona ima tri podfaze koje se nazivaju N1, N2, i N3. Tek nakon N3 faze mi ulazimo u REM fazu koja može trajati čitavih 10-60 minuta.

 

E upravo tu se dešava čitava magija. 

 

U NREM fazi mozak odstranjuje sve nepotrebne informacije i “ubacuje” u koru velikog mozga informacije koje smo prikupili u toku dana, a verujte; takvih informacija je zaista mnogo. U toku spavanja naš talamus se potpuno zatvara za primanje spoljnih nadražaja i mi tada ne vidimo, ne čujemo i ne osećamo ništa iz spoljašnjeg sveta.

 

Ipak u jednom trenutku spavanja u REM fazi talamus se otvara, ali ne za spoljašnje nadražaje, već za one unutrašnje, odnosno sada mozak komunicira sam sa sobom. REM faza imamo nekoliko što duže tonemo u san, a NREM faze sve su kraće. Po pravilu, poslednja faza spavanja (ona u kojoj sanjamo) je REM faza pre buđenja. Istraživanja pokazuju da se ova, poslednja REM faza, odigrava posle sedmog sata sna. Nažalost, zbog današnjeg ubrzanog načina života ovo je vreme kada se većina ljudi budi i prekida jedan od najbitnijih aspekata svoga zdravlja. 

 

San je vreme u kome praznimo informacije iz hipokampusa i spremamo ga za prijem novih, a ako nismo spavali dovoljno (ili uopšte što nije redak slučaj), naš mozak ne može da primi nove informacije i zbog toga smo razdražljivi, popušta nam pažnja, stalno smo umorni, a hormoni stresa probijaju sve granice.

 

Sada kada smo objasnili važnost sna, bitno je da kažemo nešto i o našem cirkadijalnom ritmu.  Zašto se javlja potreba za snom i koji je značaj cirkadijalnog ritma? Da bismo odgovorili na pitanje, najpre moramo objasniti pritisak spavanja. Što smo duže budni, imamo veću potrebu da spavamo! Taj fenomen je poznat pod imenom “pritisak spavanja”. 

 

Da li ćemo biti pospani ne zavisi samo od pritiska spavanja već i od cirkadijalnog ritma. Taj naziv je latinskog porekla i označava vremenski period dužine trajanja oko jednog dana (circa – oko, diem – dan). Možemo reći da u našem telu postoji jedan sat koji nam govori koje je doba dana ili noći. To koliko tačno će on kucati i pokazivati vreme zavisi od mnogo faktora kao što su dužina spavanja, telesna temperatura, vreme kada jedemo, doba godine, putovanje kroz različite vremenske zone, vreme kada vežbamo, stres, druženje sa drugim ljudima…

 

Postoje hormoni koji reaguju na prisustvo svetla i kao takvi smatraju se delom cirkadijalnog ritma. Poremećaj ovih hormona može biti osnova za poremećaj celokupnog hormonalnog statusa i zdravlja. Kako je noć sve dublja, nivo melatonina prvo raste i dostiže svoj maksimum oko 4 sata ujutro, a zatim se smanjuje dok na kraju naše kapke ne dotaknu prvi zraci sunčeve svetlosti i on potpuno nestaje, odnosno prestaje njegovo otpuštanje. To je signal našem mozgu da je vreme za buđenje.

 

Za kraj, pripremili smo Vam nekoliko stvari koje možete da učinite da poboljšate kvalitet Vašeg sna. 

  1. Odredite tačno vreme za buđenje
  2. Uključite alarm dva sata pre spavanja
  3. Provetrite prostoriju u kojoj spavate
  4. Držite čašu vode pored kreveta
  5. Nemojte konzumirati alkohol i kofein pre spavanja
  6. Radite vežbe disanja koje opuštaju

 

Za više informacija o snu i samom cirkadijalnom ritmu, preporučujemo Vam knjigu “Zdravo Živo” u kojoj su svi ovi procesi opisani što detaljnije.

Tagovi