Dobro držanje tela (dobra postura) predstavlja pravilan odnos svih segmenata tela, i obezbeđuje jedan od prvih preduslova za dobro funkcionisanje čoveka, kako u mirovanju tako i u kretanju. Ujedno, dobra postura predstavlja osnovu dobrog zdravlja, pa tako i normalnog rasta i razvoja deteta.

Danas usled nedovoljne primene fizičke aktivnosti, veliki broj dece i mladih ima loše držanje tela koje rezultuje deformacijama kičmenog stuba praćenim osećajem nelagode i bola, a vrlo često i lošim funkcionisanjem unutarašnjih organa. Nedovoljna mišićna snaga i izdržljivost, kao i mišićna neravnoteža (leve i desne, prednje i zadnje strane tela) uzrokuje lordotično, kifotično i skoliotično loše držanje tela iz kojeg proističu promene u strukturi koštanog tkiva (npr. pojava klinastog oblik tela kičmenog pršljena) i dolazi do pojave lordoze, kifoze i skolioze.

Ne moramo pominjati koliko su današnja deca opterećena ali i neadaptirana, u fizičkom smislu (težina školske torbe, nepravilno sedenje…), kao i koliko nisu fizički aktivna. Kako bi se ovakve promene sprečile, neophodno je da deta bude fizički aktivno tokom dana, prema preporukama najmanje 60 minut. Ali, postavlja se pitanje kakvu vrstu fizičke aktivnosti je dete primenilo (da li se samo kretalo u smislu hodanja i nekog trčkaranja) i da li je to dovoljno. Stoga, najbolje je da u skladu sa interesovanjem i uzrastom deteta, ono bude uključeno u kontinuirano, plansko i programirano fizičko vežbanje, gde se vodi računa da svi prirodni oblici kretanja i pokreta u vežbama budu zastupljeni (hodanje, trčanje, bacanje, skakanje…).

Važno nam je da spomenemo da postoje zamke programiranog vežbanja ukoliko se ono ne sprovodi na adekvatan način. Pri praktikovanju pojedinih sportova dolazi do znatnijeg razvijanja jedne stranu tela, najčešće dominantne strane tela (tenis, rukomet, fudbal…). Kako bi se ovakva neravnoteža sprečila neophodno je da u trenažne aktivnosti uvrstitimo preventivno-korektivne vežbe, što počesto nije slučaj. Sa druge strane, ukoliko se kod deteta ipak identifikuje nepravilno držanje, mora se odmah reagovati primenom korektivnih vežbi, u protivnom, sportskom ativnošću postojeća mišićna neravnoteža ili deformitet biće dodatno naglašen.

Da bi smo utvrdili kakvo je držanje tela, odnosno status kičmenog stuba, koristimo različite metode (subjektivna, objektivna). Trenutno jedna od najsavremenijih objektivnih metoda koja omogućava veoma konforan rad na terenu (fitnes centri, sportski klubovi, škole, vrtići…) je IDIAG M360*. Ovaj uređaj predviđen je za upotrebu, a u svrhu ispitivanja i procene funkcije, oblika i opsega pokreta kičme. Na osnovu referentnih vrednosti koje se očitavaju uređajem stručno lice identifikuje status kičmenog stuba, odnosno, mobilnost (smanjenu ili povećanu) svakog segmenta posmatrano u bočnoj i frontalnoj ravni, poziciju svakog segmenta kao i položaj karlice. Po identifikaciji posturalnog statusa dobija se i odgovor u terapijskom smislu, odnosno, preporuka za primenu vežbi ukoliko je neophodna korekcija. Pregled kojim se utvrđuje posturalni status kičmenog stuba, i to metodom koristeći pomenuti neinvazivni uređaj, možete zakazati u TEND-u. Referentne vrednosti i procenu funkcije, oblika i opsega pokreta kičme kao i korektivne vežbe, utvrdiće i preporučiti sportski stručnjak koji radi u polju korektivne gimnastike.

*Dijagnostičkim uređajem IDIAG M360, prema preporukama proizvođača može rukovati sledeće lice:
„Preporučuje se da se upotreba i održavanje uređaja IDIAG M360 ograniči na obučene osobe koje su u potpunosti upoznate sahardverom i softverom IDIAG M360, zajedno sa „Korisničkim uputstvom. Sistem je dizajniran za upotrebu od strane lekara, fizioterapeuta i druguih zdravstvenih radnika kao što su kiropraktičari i kvalifikovani specijalisti medicinske terapije (npr. sportski naučnici).“
https://www.idiag.ch/en/idiag-m360-en/