“Ide mi voda na usta!” — koliko puta ste čuli ili čak i sami izgovorili ovu rečenicu? To nam se uglavnom dešava kada vidimo neku primamljivu reklamu za neku slasnu hranu ili pripremimo baš neko specijalno jelo.
Ali šta to znači za samo varenje hrane i crevni mirkobiom? To ćemo pokušati da objasnimo u ovom kratkom poglavlju.
U suštini, naše oči su te koje prve detektuju poslastice. Nasuprot onome što verujemo, nije stomak taj koji prvi “zakrči”, već su oči te koje su “gladne.” Tek nakon što naše oči detektuju tu poslasticu u igru ulazi usna duplja. I verovali ili ne, usna duplja nam ne služi samo sa žvakanje i gutanje hrane ili da kažemo nekome da je baš ukusna. Ona ima i drugu važnu funkciju a to je da nam ukazuje na sastav hrane koji ubacujemo u naš organizam, pritom nas štiteći od mikroba, pomažući nam da prepoznamo i sprečimo dublji ulazak u organizam nekog zalutalog izazivača bolesti.
Pljuvačka ovde igra jako važnu ulogu! Iako je po mnogim naučnicima još uvek misterija, ova tečnost sadrži vrlo moćne enzime. I možda Vas baš iznenadi ali naša pljuvačka je zapravo krv! Naravno, ne u obliku u kojem smo mi sami navikli jer ne sadrži crvena krvna zrnca. Ali zašto mi sad pričamo toliko o pljuvački? Zar je ona toliko zanimljiva?
Itekako jeste! Pored toga što mi dnevno proizvedemo više od 1 litar ove tečnosti, ona u sebi krije imune ćelije koje pomažu da se odstrane mikrobi koji su dospeli u našu usnu duplju. Pored imunih ćelija, pljuvačka sadrži i hormone kao što je kortizol, hormon stresa, čiji nivo veoma lako možemo meriti iz kapi pljuvačke, ali i jednu supstancu koja je izazvala čitav niz pitanja, OPIOFRIN. Reč je o hemijskom jedinjenju koje umanjuje bol i to čak snažnije od nekih doza morfijuma! Ova supstanca je preko potrebna da bi zaštitila našu osetljivu usnu duplju od raznih mikro oštećenja prilikom žvakanja.
I šta se desi nakon što mi napokon progutamo tu hranu? Gde ona odlazi? Pa u želudac naravno!
Želudac je organ koji ima najnižu pH vrednost u našem organizmu što znači da je on izuzetno kiseo. Uloga kiseline je da neutrališe sve bakterije i mikrobe koji greškom tu zalutaju. Pri pristizanju kiseline enzimi koji su neaktivni sada svom snagom prionu na cepanje proteina u sitnije delove. Proteini, kao i ugljeni hidrati izgrađeni su vezivanjem sitnih struktura jednih za druge u proteinske strukture koje zovemo aminokiseline. Za razliku od ugljenih hidrata od proteinskih struktura ređe dobijamo energiju, a češće se koriste kao gradivni materijal za naše ćelije, hormone i razne druge strukture u telu odnosno, možemo reći da su proteini materijal kojim hormon rasta popravlja naše ćelije.
Procenjuje se da svaki peti čovek ima problem sa varenjem i vraćanjem sadržaja iz želuca u jednjak. Takvo stanje se naziva GERD (gastroesophageal reflux disease). Mi to stanje narodski zovemo “pojačana kiselina“ ili gorušica i ljudi koji imaju takvih problema prijavljuju osećaj pečenja u jednjaku, promenu zadaha i bolove u predelu grudi. Takvo stanje, ukoliko dugo vremena ostane netretirano, može dovesti do ozbiljnijih poremećaja rada želuca, ali i creva, kao što su čir ili druge degenerativne promene od kojih je najteža sigurno kancer želuca i jednjaka.
Ukoliko već imate problem žgaravice, onda vodoravan položaj spavanja i odmaranja nije nikako dobar za čoveka, već se preporučuje da se spava tako što se glava i grudni koš blago uzdignu. Valja razmišljati i o žvakanju hrane. Poslednjih godina pojavljuju se naučni radovi koji govore o vežbama disanja i sprečavanju GERD-a. Vežbu disanja za rešavanje GERD-a pronađite na Fitbox-ovom jutjub kanalu.
Evo i jedne priče koja će vam pomoći ukoliko
imate problem sa želudačnom kiselinom. Postupite baš kao naši junaci.
Priprema soka od krompira
Legenda kaže da je u toku Prvog svetskog rata jedna grupa nemačkih vojnika usled gladovanja bila prinuđena da jede sirov krompir. Pošto su znali da je sirov krompir opasan, oni su ga gnječili i pili njegov sok. Rezultati su bili čudesni! Vojnici koji su patili od želudačnih problema – izlečili su se. Posle rata lekari, prema priči, počeli su da leče pacijente obolele od gastritisa dijetom koja se sastojala od soka sirovog krompira. Posle desetak dana tretmana, većini pacijenata bilo je bolje. Da li je priča o vojnicima tačna ili ne, nismo uspeli da pronađemo podatke, ali ljudi koji se muče sa gastritisom kažu da im ovaj sok pomaže. Da biste ga pripremili, potreban vam je sokovnik, jedan krompir srednje veličine, jedna cvekla srednje veličine, pola korena celera i malo mlevenog lana. Sve krtolaste sastojke, iscedite u čašu, zatim dodajte još pola decilitra vode i na kraju mleveni lan i dobro izmešajte. Prijatno!
Za više informacija o našem crevnom mikrobiomu (i usnoj duplji!), preporučujemo Vam knjigu “Zdravo Živo” u kojoj su svi ovi procesi opisani što detaljnije.
