Koliko spavate? 5h? 6h? 7h? Manje ili duže od toga? Da li se budite premoreni i imate osećaj da Vam je mozak bio sve vreme uključen tokom noći? Da li ležete kasno? Spavanje je temelj zdravlja. I dovoljno sna je osnova zdravog života.
Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) i Nacionalna Fondacija za spavanje preporučuju okvirno 8h kvalitetnog sna svake noći radi funkcionalnog života. To je za odrasle naravno, adolescenti i bebe imaju malo drugačiji ritam.
Ali šta zapravo znači kvalitetan san?
Kvalitetan san treba da bude adekvatnog trajanja, regenerativnog da biste se ujutro osećali puni energije, konsolidovani i u odgovarajuće vreme. To znači da vam je potrebno nekoliko neprekidnih sati mirnog sna svake noći. U idealnom slučaju, želite da prođete kroz više ciklusa svih pet faza spavanja. Ali o tim fazama možete procitati više u našem narednom članku cirkadijalni ritam i spavanje.
Koliko vas može da započne dan bez kafe ili čaja? Koliko vas može da izdrži ceo dan bez bilo kakvih energetskih napitaka ili suplemenata? Kladimo se da se većina nije pronašla u ovome.
Istraživanja pokazuju da više od dve trećine ljudi u svetu spava manje od osam sati dnevno, što je podatak koji alarmira ne samo naučnike koji se bave snom, nego i sve zdravstvene radnike (koji su paradoksalno takođe nenaspavani). Posledice u odnosu na premalo sna su toliko pogubne po sve aspekte zdravlja da je broj naučnika koji se bavi ovim gorućim pitanjem sve veći, a time se i problem (ne)spavanja tiče svih nas.
Naš organizam ima pet osnovnih fizioloških potreba, a to su: potreba za hranom, vodom, vazduhom, razmnožavanjem i snom. Prema teoriji o ispunjenju ljudskih potreba jednog od najpoznatijih psihologa na svetu, Abrahama Maslovljeva, najvažnije je ispuniti osnovne fiziološke potrebe da bismo mogli da se bavimo psihološkim, socijalnim, emotivnim i intuitivnim delom svoga bića.
Nauka je uspešno dala odgovor zbog čega su nam neophodni hrana, piće i vazduh – da bismo stvarali energiju i kretali se. Razmnožavamo se da bismo produžili vrstu. Spavanje je, međutim, bila velika misterija naučnicima baš iz razloga što ne može da se uperi prst u samo jednu funkciju sna jer on utiče na sve aktivnosti našeg tela i psihe. Ako ga nema dovoljno, sve ostale biološke potrebe su neuravnotežene. Dugotrajna izloženost nedostatku sna može loše uticati na razvoj raznih hroničnih oboljenja i na plodnost. Pojačava se apetit, a samim tim i žeđ, ubrzava se disanje, a nivo hormona stresa se povećava. Toliko je dubok uticaj nedostatka sna da menja naš crevni mikrobiom i zato ne čudi da danas mnogo
ljudi pati od problema sa varenjem.
Nekoliko struktura u mozgu je uključeno u spavanje. Hipotalamus, struktura veličine kikirikija duboko u mozgu, sadrži grupe nervnih ćelija koje deluju kao kontrolni centri koji utiču na san i uzbuđenje. Unutar hipotalamusa nalazi se suprahijazmatično jezgro (SCN) – klasteri hiljada ćelija koje primaju informacije o izloženosti svetlosti direktno iz očiju i kontrolišu vaš ritam ponašanja. Neki ljudi sa oštećenjem SCN-a neredovno spavaju tokom dana jer nisu u stanju da usklade svoje cirkadijalne ritmove sa ciklusom svetlo-tamno.
Moždano stablo, u osnovi mozga, komunicira sa hipotalamusom kako bi kontrolisalo prelaze između budnosti i sna. (Moždano stablo uključuje strukture koje se nazivaju pons, medula i srednji mozak.) Ćelije koje podstiču spavanje unutar hipotalamusa i moždanog stabla proizvode hemikaliju u mozgu zvanu GABA, koja deluje na smanjenje aktivnosti centara uzbuđenja u hipotalamusu i moždanom stablu.
Talamus deluje kao prenos za informacije od čula do cerebralnog korteksa (pokrivač mozga koji tumači i obrađuje informacije iz kratkoročne do dugotrajne memorije). Tokom većine faza sna, talamus postaje tih, omogućavajući vam da isključite spoljašnji svet. Ali tokom REM sna, talamus je aktivan, šaljući korteksu slike, zvukove i druge senzacije koje ispunjavaju naše snove.
Epifiza, koja se nalazi unutar dve hemisfere mozga, prima signale iz SCN-a i povećava proizvodnju hormona melatonina, koji vam pomaže da zaspite kada se svetla ugase. Ljudi koji su izgubili vid i ne mogu da usklade svoj prirodni ciklus budnosti i spavanja koristeći prirodno svetlo mogu stabilizovati svoje obrasce spavanja uzimajući male količine melatonina u isto vreme svakog dana.
Bazalni prednji mozak, blizu prednjeg i donjeg dela mozga, takođe promoviše san i budnost, dok deo srednjeg mozga deluje kao sistem uzbuđenja. Oslobađanje adenozina (hemijski nusproizvod potrošnje ćelijske energije) iz ćelija u bazalnom prednjem mozgu i verovatno u drugim regionima podržava vašu želju za spavanjem. Kofein se suprotstavlja pospanosti blokiranjem delovanja adenozina.
Amigdala, struktura u obliku badema uključena u obradu emocija, postaje sve aktivnija tokom REM spavanja.
Kao što vidite, vaš mozak nije totalno “ugašen” dok spavate, štaviše mnogo malih centara je uključeno u ovaj proces i svi oni imaju značajjnu ulogu da odigraju ne bi li se vi probudili zdravi, srećni, i funkcionalni. Ne zanemarujte svoj san, on je ono što vas drži u životu.
Za kraj san se ne može nadoknaditi. Ako ste prethodnih noći spavali 4-5 sati i onda se tešite da ćete sutra nadoknaditi i spavati 9-10 sati i napraviti balans. Taj balans ne postoji. Uzimanje „kredita“ od sna nije pametno jer ne može da se vrati. Mislite o tome sledeći put kada zbog filma, serije, utakmce ili nekog drugog događaja odlučite da ćete preskočiti nekoliko sati sna!
Za više informacija o spavanju, preporučujemo Vam knjigu “Zdravo Živo” u kojoj su svi ovi procesi opisani što detaljnije.
