Da li znate koja je svrha disanja? Osim one očite da nas održava u životu, disanje se pokazalo kao visoko funkcionalni metod balansiranja energije u ljudskom telu. Osim toga, postoje i druge funkcije disanja u organizmu o kojima se ne zna toliko mnogo. Za početak, naša limfa se kreće upravo zahvaljujući disanju kome se prilagođavaju i kičma i mišići. Osim toga, disanje, u velikom delu, utiče i na regulaciju naših emotivin stanja koja nikako ne smemo zanemariti. 

Naučnici tvrde da promenama ritma disanja mi možemo uticati na naš autonomni nervni sistem. Kako je to moguće kad i sama reč autonomija ukazuje na to da je to jedna automatska radnja van našeg domašaja?

Pa, tajna se krije u dve stvari – u našem simpatičkom i parasimpatičkom sistemu. Simpatički nervni sistem možda Vam je poznat iz onih momenata kada ste uznemireni, ljuti ili uplašeni pa Vam je disanje ubrzano. Ono se ubrzava kako bi snabdelo sve mišiće u našem telu dovoljnom količinim kiseonika kako bi mi mogli da odreagujemo u datim situacijama.

Naprotiv, parasimpatični nervni sistem je onaj sistem koji se aktivira kada smo potpuno opušteni. Disanje je tada sporo i uravnoteženo jer nema potrebe za stvaranjem dodatne energije.

Ova dva dela autonomnog nervnog sistema ne mogu da rade istovremeno. Ali ono što možemo da učinimo jeste da kontrolišemo naše obrasce disanja.

Kako?

Vrlo jednostavno zapravo – vežbama disanja.

Hajde da probamo jednu vežbu za sporo, opuštajuće disanje.

Sedite na stolicu tako da su Vam leđa skroz ispravljena, a stopala u potpunosti oslonjena na pod. Ispravite se kao da imate utisak da Vam kanap vuče vrh glave prema plafonu. Opustite lice, vilicu i ramena. Udišite polako kroz nos tako da osetite strujanje hladnog vazduha, a zatim izdahnite polako i osetite kako Vam topao vazduh

izlazi kroz nos. Možete staviti dlanove preko lica da osetite strujanje vazduha. Udah bi trebao da traje tri, a izdah šest sekundi (pokušajte da ih brojite ili postavite uključenu štopericu ispred sebe). Ovom vežbom organizam će se smiriti i opustiti jer broj udaha u minutu je samo šest što će aktivirati centar za opuštanje. Dok ovako dišete, šaljete signal svom telu da je sve u redu i da može da deaktivira simpatički sistem i spusti gard. Potrebno je ovu vežbu raditi bar 3 minuta posebno kada osetite da ste pod stresom ili nakon pristizanja na radno mesto i nakon napornog dana na poslu.

Spremni za još jednu? Ova se naziva buđenje  meseca ili disanje na levu nozdrvu. Mi ćemo ipak, iz čisto estetskih razloga, da se držimo prvog naziva.

Šta treba da radite?

Sedite na pod ili na prostirku u položaju turskog seda sa leđima ispravljenim kao u prethodnoj vežbi. Zatvorite desnu nozdrvu pritiskom palca sa desne strane nosa i udahnite na levu, a zatim zatvorite levu nozdrvu pritiskom srednjeg prsta sa leve strane nosa i izdahnite na desnu nozdrvu. Dišite polako, obraćajući pažnju na to

da ritam disanja bude ravnomeran. Ovakvo disanje iz joge naučno dokazano smanjuje izlučene metabolite hormona stresa u urinu i stimuliše živac lutalac (vagus) koji povezuje mozak i digestivni sistem. Potrebno je ovu vežbu raditi najmanje 5 minuta da bi rezultati bili vidljivi.

Kako se sada osećate? Bolje? Opuštenije? To znači da Vam je aktiviran parasimpatički nervni sistem i da se nalazite u stanju relaksacije. 

Kao što vidite, mi možemo mnogo toga više nego što smo i sami svesni. Retrenirajući naš ritam disanja mi možemo da se rešimo nepotrebnog stresa, da ublažimo napade panike, i vratimo svoje telo u parasimpatički sistem gde se osećamo najbolje.

Ukoliko želite da saznate više o samom disanju, podstičemo Vas da uzmete kopiju knjige “Zdravo Živo” u kojoj su ovi procesi opisani detaljno.

Tagovi