postporodjajni_oporavak

Važnost postporođajnog oporavka

 

Zamislite scenu: Letite porodično na dugo čekan, zasluženi odmor. Odjednom, u avionskoj kabini opadne pritisak i maske sa kiseonikom “ispadnu” odgore. Šta činite?

 

U panici, vođeni onim snažnim majčinskim instinktom, verovatno krećete da prvo stavite masku deci kako bi osigurali njihovu bezbednost. Logično, zar ne?

 

A šta ako vam kažemo da to i nije baš logično?

 

Ako pažljivo slušate stjuardese kada objašnjavaju pravila ponašanja u vanrednim situacijama, čućete da protokol nalaže da masku prvo staviš SEBI a tek onda DRUGIMA, pogotovo deci.

 

Iako se ovo možda kosi sa svim onim urođenim majčinskim nagonima, postoji dobar razlog zašto ovo pravilo postoji. Jer, na kraju krajeva, ko će da se pobrine o deci ako se majka onesvesti od nedostatka kiseonika jer nije stigla na vreme da stavi svoju masku?

 

Analogija o maski se može primeniti i u drugim sferama života.

 

U danima, nedeljama, pa i mesecima nakon porođaja, fokus je uglavnom i dalje samo na novopridošlici—kako i treba biti! Međutim, u čitavoj toj zbrci oko bebe, često se zanemare upravo mame. A da bi mame bile u stanju da brinu o svojim bebama, one prvo moraju da se pobrinu za sebe.

 

U ovom tekstu pričaćemo o važnosti postporođajnog oporavka, kako fizičkog tako i psihičkog i emocionalnog. Takođe ćemo se osvrnuti na neke praktične savete o majčinstvu koje će vam pomoći da iskusite ovo novo poglavlje svog života na najbolji mogući način.

 

Šta treba da znate o postporođajnom oporavku?

 

Kao što naziv sam kaže, postporođajni oporavak se odnosi na period nakon porođaja (vaginalnog ili porođaja carskim rezom,) gde telo prelazi u fazu oporavka. Generalno govoreći, postporođajni oporavak traje okvirno šest nedelja. Bitno je napomenuti da je svako telo drugačije i da simptomi i oporavak neće biti isti za svaku ženu. Neke žene se mogu vratiti svojim normalnim aktivnostima i nakon par nedelja, dok druge žene, koje su možda imale poprilično težak porođaj, će morati da produže svoj period oporavka i nakon inicijalnih šest nedelja. 

 

Najbitnija stvar je slušati svoje telo i voditi se savetima lekara. 

 

U periodu oporavka, vaše telo će proći kroz velike promene. Neke od ovih promena će biti fizičke prirode pa tako je sasvim normalno da se iskusi vaginalno krvarenje (čak i u slučaju carskog reza!), stomačne tegobe i grčevi, bol u predelu međice, konstipacija, hemoroidi, umor, slabost, itd. Svi ovi simptomi su uobičajeni ali ako stanje ne počne da se poboljšava nekoliko nedelja nakon porođaja, bitno je konsultovati se sa lekarom.

 

Naravno, nisu svi problemi fizičke prirode. Hormonalne promene su bitan faktor koji se nikako ne sme zanemariti za vreme postporođajnog oporavka. U toku trudnoće telo proizvodi ogromne količine estrogena i progesterona kako bi stvorilo savršene uslove za razvoj deteta. Ovi steroidni hormoni takođe utiču na proizvodnju serotonina i dopamina, u narodu poznatiji kao “hormoni sreće”, zbog čega se neke trudnice osećaju fenomenalno tokom trudnoće. Ali šta se desi nakon porođaja? 

 

U nedeljama nakon porođaja gorepomenuti hormoni će naglo opasti a drugi će zauzeti njihovo mesto. Ovakve nagle hormonalne promene mogu izazvati burne reakcije kao što su promene raspoloženja, nervoza, anksioznost, pa čak i česte nalete tuge. Dok su ovakve emocionalne promene česte i uobičajene, bitno je razlikovati ove simptome od simptoma postporođajne depresije i psihoze koje su veoma ozbiljna stanja i moraju se prijaviti lekaru što pre.

 

Period postporođajnog oporavka je izuzetno stresan za novopečene mame. Često se desi da u pokušaju žongliranja nove bebe, muža, kao i rodbine i komšija koji hoće da upoznaju novog člana, mame zanemare sebe i svoje potrebe. Iz tog razloga bitno je da majke stave sebe i svoje potrebe na prvo mesto, bar u prvih nekoliko nedelja nakon porođaja. U tome nema ničeg sebičnog, baš naprotiv—prioritizovanje svojih potreba omogućava majci da se bolje pobrine za svoju bebu.

postporodjajni_oporavak

 

Fizički aspekti postporođajnog oporavka

 

U prethodnim redovima smo spomenuli neke česte fizičke promene s kojima se žene susreću za vreme postporođajnog oporavka. Sada bi bilo dobro da se upoznamo malo bolje sa tom problematikom i objasnimo na koje načine možemo da predupredimo neke od ovih problema ili bar olakšamo trenutne simptome.

 

Vaginalno krvarenje nakon porođaja je znak da vaše telo pokušava da se otarasi viška krvi, tkiva, i sluzi koji su oblagali vašu matericu tokom trudnoće. Prvih desetak dana krvarenje je obično obilno dok se u narednih nekoliko nedelja intenzitet polako smanjuje. Ukoliko je krvarenje obilno i nakon šest nedelja potrebno je obratiti se lekaru. Ono čega dosta žena možda nije svesno jeste da se vaginalno krvarenje dešava i kod porođaja carskim rezom usled odvajanja placente od materice. Nakon porođaja carskim rezom takođe je bitno voditi računa o samoj rani kako ne bi došlo do infekcije. Rana bi trebala skroz da zaraste u periodu od šest do deset nedelja. 

 

Međica ili perineum je prostor između vulve i anusa kod žena. Tokom porođaja čest je slučaj da ovo tkivo otekne ili se pokida. Ovo se naziva perinealna ili vaginalna suza i jedna je on najčešćih povreda koje se sreću tokom porođaja. Neki stručnjaci tvrde da redovne perinealne masaže u periodu od 35. nedelje pa do porođaja znatno smanjuju šanse kidanja ovog područja.

 

Dijastaza je česta pojava kod trudnica i porodilja. Dešava se kao posledica razdvajanja ravnih trbušnih mišića usled rasta stomaka tokom trudnoće. Neki od najčešćih uzroka nastanka dijastaze jeste slaba abdominalna muskulatura, loše držanje, loš obrazac disanja, gojaznost. Najčešći simptomi dijastaze su bol u donjim leđima, loša postura, zatvor, i nadimanje, mogućnost dobijanja kile. Ukoliko se dijastaza sama ne povuče prvih šest meseci nakon porođaja, neophodno je obratiti se osobi koja se bavi postporođajnim oporavkom. Oporavak u ovom slučaju uključuje vežbe disanja, pravilno aktiviranje dubokih abdominalnih mišića, kao i mišića karličnog dna.

problemi_nakon_porodjaja

Problemi sa mokrenjem, defekacijom, i hemoroidima su učestale pojave tokom postporođajnog oporavka. Ovo nije nešto što bi trebalo da izazove paniku i uglavnom se da rešiti primenom toplih obloga ili toplih kupki, laganim šetnjama, i zdravom ishranom. Neretko će lekar prepisati laksative ili neke slične lekove koji mogu da “potpomognu” u obavljanju fizioloških funkcija. Ali ono što se pokazalo najefikasnijim rešenjem jesu vežbe usmerene na oporavak mišića karličnog dna. To su vežbe koje uključuju gorepomenute vežbe disanja kao i specifične vežbe istezanja te regije.

 

Umor, pospanost, bol u mišićima i grudima, kao i raznorazne upale su verovatno najčešći i najočigledniji problemi s kojima se susreću žene za vreme postporođajnog oporavka. A kako i ne bi? Upavo ste napravili jedan ceo život—to nije mala stvar! Stvaranje novog života je mukotrpan, fizički naporan posao i posledice za telo su ogromne. To ne znači,naravno, da treba da “stisnete zube” i trpite bol. Lekovi protiv bolova postoje sa razlogom i vaš odabrani lekar vam može preporučiti neke koji bi bili adekvatni za vaše stanje. Takođe, nemojte zanemariti značaj odmora, spavanja, ishrane, kao i lagane fizičke aktivnosti u borbi protiv upala i bolova. Ne oklevajte da napravite pauzu i počastite se nekom dobrom masažom—vaše telo će vam biti zahvalno.

 

Postporođajni oporavak izgleda drugačije za svaku ženu. Bilo da mučite muku sa konstipacijom i hemoroidima, oteklim zglobovima, preznojavanjem, ili svim navedenim, postoje načini da se ti simptomi ublaže i da se oporavak olakša. 

 

Najbolji način da se ubrza zaceljivanje rana jeste odmor. Iako dobar, kvalitetan san možda zvuči kao naučna fantastika sa novom bebom u kući, odmor je neizostavan deo oporavka. Nemojte ni da zanemarite ulogu kretanja i lagane fizičke aktivnosti u postporođajnom oporavku. Naravno, ne mislimo da nove majke treba po izlasku iz bolnice istrče polumaraton, ali lagane šetnje, joga, pilates, kao i specijalizovani postnatal programi vam mogu pomoći da se brže oporavite i vratite u pređašnju formu. Dijafragmalno abdominalno disanje je jedna od stvari koja može napraviti ogromnu razliku u ostvarenim rezultatima. 

 

Pored sna, druga stvar na koju bi majke trebale da se fokusiraju jeste pravilna ishrana, pogotovo ako doje. Dojiljama je potrebno oko 500 kalorija više na dnevnoj bazi kako bi ispratile potrebe svog i bebinog organizma. Balansirana ishrana bogata svežim voćem i povrćem, proteinima, kompleksnim ugljenim hidratima i zdravim mastima če isceliti vaše telo i obezbediti bebi nutritivno-bogato mleko. 

 

Na samom kraju, bitno je spomenuti važnost adekvatne hidratacije za vreme postporođajnog oporavka. Ne samo da je voda esencijalna za proizvodnju majčinog mleka, unošenje dovoljno tečnosti može pomoći kod konstipacije i oteklih mišića i zglobova, takođe može regulisati telesnu temperaturu i sprečiti noćna preznojavanja, a i može smanjiti šanse pojave infekcije urinarnog trakta koja se često sreće kod porodilja. Dehidracija takođe može dovesti do glavobolja, mučnine, kao i vrtoglavica što može biti opasno tokom brige o detetu. 

 

Kroz brigu o sebi, podršku najbližih, i primenu ovih saveta možete prevazići izazove postporođajne nelagodnosti i ubrzati proces oporavka. Zapamtite, budite strpljivi prema sebi, slušajte svoje telo i proslavljajte svaki korak ka oporavku.

 

Psihički i emocionalni aspekti postporođajnog oporavka

U ovom delu ćemo se osvrnuti na različite emocionalne i psihičke izazove s kojima se majke suočavaju tokom postporođajnog oporavka. Razgovaraćemo o promenama raspoloženja, anksioznosti, depresiji i drugim izazovima koji se mogu javiti u ovom periodu. Prikazaćemo i neke strategije za suočavanje sa tim problemima i objasniti značaj podrške i profesionalne pomoći.

 

Nova beba u kući je uvek bila povod za veselje. Pa i naši običaji nalažu da se odma po rođenju deteta proslavi sa najbližima, zar ne? Sreća, radost, ushićenje, smeh, veselje…sve su to prirodne emocije koje novi roditelji osećaju kada se napokon upoznaju sa najnovijim članom porodice.

 

A šta ako suze i plač zamene smeh i veselje? Šta ako nova mama ne oseća povezanost sa svojim detetom? Šta ako umesto sreće majka oseća tugu, anksioznost, ili nervozu?

Bitno je znati da su i negativna osećanja isto toliko prirodna kao i ona pozitivna, pogotovo u prvih nekoliko nedelja nakon porođaja. Zbog hormonalnih promena, više od 80% žena će osetiti širok spektar emocija za vreme postporođajnog oporavka. Važno je razumeti da su sve emocije prirodne i da nema ništa neobično ili sramotno kada se majka oseća nervozno, umorno, ili tužno u ovom periodu. Od novih majki se često očekuje da odmah po porođaju “uključe” svoj majčinski instinkt i brinu o svom detetu bez ijedne pritužbe. U realnosti, stvari su malo drugačije i emocije ne mogu da se “pale” ili “gase” kako i kad nam to odgovara. 

 

Pored činjenice da žene u ovom periodu prolaze kroz ogromne fizičke i emocionalne promene, one takođe istovremeno pokušavaju da se naviknu na novu kućnu situaciju i da se povežu sa svojom bebom. Prvih par meseci, novorođenčad moraju da jedu na svakih 2-4 sata, tako da već iscrpljene mame uglavnom pokušavaju da postignu sve na samo nekoliko sati sna. Nedostatak sna može da ima ogromne posledice na mentalno, emocionalno ali i fizičko zdravlje i često može da vodi ka drugim, ozbiljnijim problemima. Vrlo je važno imati u vidu koliko teško nove majke rade i koliko je pomoć i podrška okoline bitna, pogotovo u prvim nedeljama nakon porođaja.

 

Ako sve ide “kako treba” emocionalno stanje bi trebalo da se vrati u normalu otprilike par nedelja nakon porođaja. U slučaju da se emocije ne “stišavaju” nakon nekoliko nedelja i da žena i dalje ima nagle promene raspoloženja, veliki nivo anksioznosti ili čak paranoje, često plakanje, osećanja beznađa, besa, nervoze, ili nemogućnosti da se poveže sa detetom, to mogu biti znaci ozbiljnijih problema kao što su postporođajna depresija, anksioznost, ili u određenim slučajevima, postporođajna psihoza

 

U slučaju da sumnjate da vi ili neko vaš blizak pati od nekih od ovih problema, bitno je obavestiti lekara i potražiti stručnu, profesionalnu pomoć što pre. Ovi postporođajni poremećaji su veoma ozbiljni i mogu imati ogromne posledice ako ostanu nelečeni. Bitno je napomenuti da nijedan od ovih poremećaja ne ukazuje na slabost ili karakternu manu osobe koja se bori sa ovim problemima. Mentalne tegobe mogu da pogode bilo koga i važno je imati razumevanja za one koji prolaze kroz ovako teške periode. 

 

Podrška, razumevanje, i prepoznavanje emocionalnih i psihičkih izazova su ključni elementi postporođajnog oporavka. Važno je biti prisutan za osobu koja prolazi kroz teškoće, razumeti da se mogu javiti neuobičajena ponašanja i pružiti podršku voljenoj osobi tokom ovog perioda. 

 

Mama i beba—prilagođavanje majčinstvu 

U nedeljama nakon porođaja, mame (a i tate) će polako početi da razvijaju neraskidivu sponu sa svojom bebom. Izgradnja ove veze je temelj na kojem počiva čitav odnos roditelja i deteta i jedan je od najbitnijih momenata u razvoju deteta.

 

Iako mnogi misle da se majčinski instinkt “uključi” onog momenta kada majka ugleda svoje čedo po prvi put, u realnosti to izgleda malo drugačije. Veza između majke i deteta se razvija postepeno, nedeljama, pa i mesecima nakon porođaja. Ponekad, majke inicijalno ne osete povezanost sa svojim detetom. To često može da prouzrokuje osećanja sramote, krivice, tuge, ili bespomoćnosti. Mnoge nove mame pomisle da nisu dovoljno dobre majke i da ne zaslužuju svoje dete. 

 

Bitno je razumeti da je svaka spona između majke i deteta jedinstvena i da je nekad potrebno manje a nekad više vremena da se ona razvije. Donošenje novog života na svet je jedan od najstresnijih momenata u ženinom životu i potrebno je mnogo vremena, strpljenja, i rada da bi se sve kockice posložile. Ovo je pogotovo istina ako je žena pretrpela izuzetno težak porođaj, ako su postojale komplikacije u trudnoći ili je beba rođena prevremeno. 

 

Iako je vreme najbitniji faktor u razvijanju veze sa detetom, postoje određene stvari koje mogu omogućiti novim mamama da uspostave dublji odnos sa svojom bebom. Jedna od najučinkovitijih stvari za stvaranje veze između majke i deteta je fizički dodir. Kontakt koža na kožu omogućava detetu da se lakše prilagodi na spoljni svet. Fizički kontakt ima dokazane benefite kako za bebe tako i za roditelje. Pored stvaranja veze i razvijanja privrženosti, ovakav kontakt takođe može da reguliše bebinu temperaturu, otkucaje srca, i disanje. 

prilagodjavanje_majcinstvu_postporodjajni_oporavak

Interakcija je još jedna stvar koja može pomoći majkama da se zbliže da detetom za vreme postporođajnog oporavka. Ovo može biti u obliku verbalne komunikacije, pričanja priča ili pevanja pesmica, ali i igranja sa bebom, maženja, češkanja i “nunanja.” Na ovaj način pokazujete bebi da je na sigurnom i da ste tu da je zaštitite. Takođe joj pomažete da se navikne na različite glasove, tonove, kao i jezičke različitosti koje su od ogromnog značaja za razvoj jezičkih veština.

 

Neverbalna komunikacija je isto tako važna kao i verbalna. Ovde ne govorimo samo o dodiru već i o osmehu, pogledu i drugim facijalnim ekspresijama. Pogled u oči i nežan osmeh dok se beba uspavljuje joj pruža osećaj sigurnosti i pomaže joj da nauči konekciju između reči i osećanja.

 

Kada se radi o izgradnji bliskosti između majke i deteta i prilagođavanju majčinstvu, ključno je negovati snažnu vezu, iskazivati brigu i potražiti podršku kada je potrebna. Stavljanjem svojih potreba i potreba svog deteta na prvo mesto stvara se temelj za ispunjen i funkcionalan odnos između majke i deteta.

 

Podrška i resursi 

Navigiranje majčinstva je izazovno samo po sebi, a pogotovo ako pritom nemamo nikakvu pomoć ili podršku okoline. Iako često želimo da verujemo da možemo mi to sve same i da smo “žene, majke, kraljice,” bitno je prepoznati i kada je vreme da se zatraži pomoć. Nijedna žena nije manje dobra majka zato što traži pomoć u najizazovnijem periodu svog života.

 

Partner, porodica, i prijatelji treba da stvore krug podrške da bi majka mogla da se fokusira na svoju novu ulogu na najbolji mogući način. Naravno, ne treba zanemariti ni druge vidove pomoći kao što su grupe podrške posle porođaja, zdravstveni stručnjaci, kao i određeni internet resursi.

podrska_porodiljama

U nastavku ćemo podeliti informacije o nekim lokalnim resursima kao i organizacijama koje su usmerene na pružanju podrške novopečenim mamama. Na ovaj način želimo da osiguramo da nove majke dobiju adekvatnu pomoć tokom postporođajnog oporavka.

 

  • SOS telefonska linija otvorena od strane Centra za mame gde mame iz čitave zemlje mogu da pozovu broj 060-339-3390 i dobiju bitne informacije, emocionalnu podršku, a ponekad samo i nekog da ih sasluša. Centar za mame takođe organizuje mesečne radionice, raznovrsne aktivnosti, kao i pravno savetovanje za novopečene mame.

 

  • Prema njihovom sajtu, Halobeba je telefonsko savetovalište Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd za pomoć i podršku porodicama sa trudnicama, novorođenim bebama i malom decom koje postoji od 2001. godine. Usluge se odvijaju putem telefonske komunikacije (broj telefona: 011 7158 444), kao i onlajn komunikacije (imejl: halobeba@zdravlje.org.rs). Savetovalište se bavi preventivnim savetovanjem u cilju unapređenja i očuvanja zdravlja dece, ne bavi se postavljanjem dijagnoza i lečenjem. Usluge pruža neprekidno 24 časa, svakog dana u godini.

 

  • Rodina SOS grupa za dojenje je zapravo skupina zainteresovanih građanki i građana koja se zauzima za dostojanstvenu trudnoću, roditeljstvo i detinjstvo u Hrvatskoj. Svakako da imaju i svoju FB grupu koja je namenjena pružanju pomoći i podrške u dojenju ali i posebnu FB grupu u kojoj se dele saveti o najboljim dečijim autosedištima.

 

  • Nešto slično su osmislile i volonterke iz Udruženja RODITELJ kad su osnovale Savetovalište za dojenje koja je namenjena pružanju pomoći i podrške u dojenju i ranom roditeljstvu, postavljanju pitanja o dojenju, nemlečnoj ishrani(dohrani) i nežnim metodama i tehnikama brige o deci u prvim mesecima i godinama.

 

  • I naravno ne zaboravite da preuzmete ove brošure koje vam je spremio Institut za javno zdravlje Vojvodine.

Zaključak 

Postporođajni oporavak je od izuzetne važnosti za fizičko, emocionalno i mentalno blagostanje majki. Podstičemo sve žene da potraže pomoć kad im je potrebna i da se fokusiraju na izgradnju dobrog sistema podrške u svojoj okolini. Uz sve to, želimo da svaka mama oseti da nije sama na ovom putu. Majčinstvo je divno novo poglavlje u životu koje donosi radost i izazove, i svi smo tu da podržimo jedna drugu na ovom čarobnom putovanju.

 

Tagovi