Uticaj vežbanja na pravilan razvoj deteta
Tim ljuljaške ili klackalice? A vrteške i penjalice? I šta ćemo, na kraju, sa onima koji su se radije pentrali po drveću i preskakali barice?
Ah, ta nostalgija…
Nažalost, situacija je malo drugačija danas. Daleko od toga da nema adekvatnih igrališta ili javnih površina za decu gde bi mogla da se igraju i aktiviraju. Ali dolazak novih trendova, tehnologija, kao i samog načina odgoja dovelo je do ogromnih promena za rast i razvoj dece u današnjem dobu.
Studija is SAD-a pokazuje da je ogroman broj dece fizički neaktivan i da ovako sedentarno ponašanje počinje več u predškolskom dobu. Rizici povezani sa sedentarnim životom kod dece mogu biti mnogo pogubniji nego kad su u pitanju odrasli ljudi. Postavljanje loših temelja zdravlja od malih nogu može dovesti do ozbiljnijih komplikacija dalje u životu kao što su gojaznost, visok pritisak i srčane tegobe, dijabetes, osteoporoza, i u nekim slučajevima, kancer.
Uticaj sporta i fizičke aktivnosti na pravilan razvoj dece nikad nije bio važniji nego danas. Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti SAD-a, deca i adolescenti uzrasta od 6-17 godina bi trebalo da budu aktivna minimum 60 minuta dnevno. Fizička aktivnost dece u ovim godinama može da varira, ali preporučuje se kombinacija vežbi za razvoj aerobnih i kardiovaskularnih kapaciteta, kao i vežbe snage sa sopstvenim opterećenjem za razvoj muskulature i ojačavanje kostiju. Takođe, u ovom periodu važno je raditi i intenzivnije aktivnosti kao što su veoma brzo trčanje kroz igru, skakanje i hvatanje, i gadjanje.
Danas ćemo da zavirimo malo dublje u uticaj vežbanja na pravilan razvoj deteta. Pričaćemo o tome šta je najbolje za rast dece, kako fizička aktivnost može da utiče ne samo na fizički nego i na kognitivni, akademski, socijalni, i emocionalni razvoj deteta. Na kraju ćemo pomenuti neke vežbe za decu i kako podstaći naše mališane da uživaju u fizičkoj aktivnost umesto da je se pribojavaju.
Benefiti vežbanja za fizički razvoj deteta
Ako neko priupita vaše dete da li je pismeno, ono može odgovoriti (ne)potvrdno, i objasniti da li ume da čita ili piše. Popriličan jasan koncept, zar ne?
Ali, šta ako neko priupita vaše dete da li je ono fizički pismeno? U ovoj situaciji dete se može zbuniti, ne znajući kako da da odgovor na ovakvo pitanje.
Jer, pre svega, šta se uopšte podrazumeva pod fizičkom pismenošću?
Fizička pismenost, ne toliko drugačija od drugih vrsta pismenosti, jeste sposobnost ljudi i dece da poseduju znanje, razumevanje, motivaciju, samopouzdanje, kao i fizičku spremnost da integrišu aspekte fizičkog vaspitanja u svoj svakodnevni život. Ukratko, to je ljudski nagon da osoba učestvuje u svom životu stremeći da fizička aktivnost postane sastavni deo njegovog života kroz niz različitih aktivnosti.
Pa, da li ste vi, i vaša deca, fizički pismeni?
Razlog zašto bi odgovor trebalo da bude potvrdan jesu mnogobrojni pozitivni aspekti vežbanja na razvoj dece. Istraživači iz Vašingtona tvrde da fizička aktivnost smanjuje rizik od srčanih oboljenja, dijabetes melitusa, osteoporoze, visokog krvnog pritiska, gojaznosti i metaboličkog sindroma. Pored toga, poboljšava različite aspekte zdravlja i kondicije, uključujući aerobni kapacitet, snagu mišića i kostiju, fleksibilnost, osetljivost na insulin i profile lipida; i smanjuje stres, anksioznost i depresiju.
Svi znamo da je vežbanje “dobro za nas“ ali da li znamo zašto je dobro za našu decu?
Da bi se dečija tela razvila, ona moraju da budu u pokretu. Regularno vežbanje potpomaže rast kostiju, mišića, i zdravog srca, i zato je neophodno da se redovno kreću. Dok god krv “struji” kroz njihova majušna tela, dok skaču, trče, igraju se, i smeju se, svaka ćelija u njihovom telu radi u njihovu korist. Srce jača, a mišići i kosti postaju sve snažniji i snažniji.
Štaviše, vežbanje pospešuje rast deteta, pogotovo rast kod dečaka uzrasta 10-15 godina.
Vežbanje takođe pomaže u regulaciji telesne mase, ali i u drugim aspektima zdravlja, kao što su socijalno, mentalno, i emocionalno blagostanje.
Benefiti za kognitivni i akademski razvoj deteta
Otkad smo bili klinčadija, još u predškolskom, svi smo se odvajali u neke naše male grupice. Pa tako uvek su postojale devojčice koje se igraju lastiša, oni koji se igraju nekih svojih izmišljenih igara, i naravno, uglavnom dečaci “tupsoni” koji igraju fudbal, penju se po visilicama ili jednostavno trče naokolo kao muve bez glave.
Nikad nam nije bio jasan taj stereotip da ljudi koji se bave sportom su okarakterisani kao manje inteligentni. Pogotovo sada kada znamo da je zapravo sasvim suprotno tačno. Naučnici smatraju da mlada deca koja se regularno bave fizičkom aktivnošću pokazuju poboljšane kognitivne funkcije, koncentracije, pažnje, kao i povećanu sposobnost rešavanja problema.
Studija iz Istočne Finske zapravo ukazuje na konekciju između fizičke aktivnosti i povećane kognitivne funkcije i akademskog uspeha.
Naposletku, deca koja vežbaju su srećnija! Vežbanjem se proizvode “hormoni sreće” koji drastično utiču na raspoloženje kod naših najmanjih. Fizička aktivnost značajno doprinosi smanjenju stresa i unapređenju mentalnog blagostanja, što povoljno utiče na proces učenja i celokupni razvoj dece.
Benefiti vežbanja za socijalni i emocionalni razvoj deteta
Osim očitih fizičkih i kognitivnih benefita, fizička aktivnost takođe utiče na razvoj socijalnih i emocionalnih veština kod dece. Između ostalog, vežbanje podstiče društvenu interakciju, timski rad i saradnju među decom. Ovo je bitno iz više razloga, ali pre svega, da nam deca ne bi postala kao onaj jedan mali koji se naduri tokom igre, potom uzme svoju loptu i ode kući, time ostavljajući čitav tim razočarane dece iza sebe.
Šalu na stranu, kroz fizičku aktivnost, deca imaju priliku da postignu lične ciljeve, prevaziđu izazove i osete zadovoljstvo sopstvenim dostignućima, što doprinosi jačanju samopouzdanja i pozitivnog stava prema sebi.
Kako smo već spomenuli, tokom vežbanja se luče famozni “hormoni sreće” što može biti od izuzetne važnosti za decu koja pokazuju prve znake anksioznosti, depresije, kako i nekih problema u ponašanju.
Podsticanje vežbanja kod dece
Dobro, do sada smo naučili da vežbanje pozitivno utiče na fizičke, emocionalne, socijalne, kao i kognitivne funkcije kod dece. Sada sledi teži deo:
Kako motivisati decu da budu fizički aktivna?
Iako nam se možda čini da naši mališani jurcaju vamo-tamo i na sve strane, realnost je malo drugačija. Već smo spominjali opasnosti sedentarnog načina života i na koje sve načine može da stvori ozbiljnije zdravstvene probleme.
Istina je da nam deca ne vežbaju dovoljno.
A jedan od najboljih načina da motivišete decu da postanu više fizički aktivna jeste da vodite primerom. Da, dobro ste pročitali, nabacite patike, spremite sendviče i trk u park, kolektivno kao porodica. Nema ništa učinkovitije od vežbe koja se prerušava kao igra. Više od toga, vaša deca se ugledaju na vas! Pa vi ste njihovi heroji—zato je izuzetno važno da ono što radite jeste u najboljem interesu vas i vaše porodice.
Takođe je bitno stvoriti okruženje u kojem deca žele da budu fizički aktivna. Ovo se odnosi ne samo na fizičke lokacije, igrališta, ili otvorena polja, već i na ljude s kojima se okružujete, a time i vaša deca. Ako prijatelji vaše dece svake nedelje idu da plivaju na reku, sigurno da će i vaši mališani dobiti naglu želju da se “bućnu”.
Naravno, balans mora postojati. Celokupni pristup dečjem razvoju uključuje vežbanje ali i socijalizaciju, edukaciju, hobije, igru…Najbolje je uspostaviti umerenost između strkutuirane i nestruktuirane igre. Dok god su svi aspekti života u ravnoteži i dete je dobro, srećno, zdravo i nasmejano, to znači da je balans uspostavljen. Ne treba preterivati ni u jednu stranu; imati pregršt aktivnosti i hobija može znatno narušiti dečju energiju i generalnu želju da se bave istim. Isto tako, pogledati ponekad koji video na tabletu ili film na TV-u neće narušiti zdravlje naših mališana.
Vežbe prilagođene uzrastu deteta
Na samom kraju, kako deca rastu i menjaju se, tako se i njihove potrebe za vežbanjem razvijaju. U ovom poglavlju istražujemo raznolike vežbe za rast dece po godinama, pružajući smernice za optimalni fizički razvoj i zabavu.
- Deca uzrasta 3-5 godina bi konstantno tokom dana trebala biti fizički aktivna. Deca ovih godina nemaju baš najbolje razvijenu koordinaciju pa je najbolje odlučiti se za neke aktivnosti poput učenja plivanja, skakutanja i trčkaranja po mekim površinama bi bili najbolji izbor za ovako mladu decu.
- Deca uzrasta 6-8 godina već uveliko idu u školu i uče se timskim sportovima. Fudbal, košarka, gimnastika, i klasične igre kao što su između dve vatre su savršeni izbor za ovaj uzrast. Školica sporta za decu je takođe izvanredan izbor za decu ovog uzrasta.
- Deca uzrasta 9-11 godina polako ulaze u doba puberteta. U ovom razdoblju deca se najviše menjaju, kako fizički, tako i emocionalno i psihički. Motoričke sposobnosti se usavršavaju sve više u ovom dobu i često prate nagli rast. Ovo je takođe vreme kada je bitno obratiti pažnju na određene aspekte zdravlja vaše dece kao što su postura, kriva kičma kod dece, i ravna stopala. U tom slučaju korektivne vežbe za decu će obezbediti pravilan rast i razvoja deteta.
- Deca uzrasta 12-14 godina se već mogu smatrati tinejdžerima. Prema preporukama stručnjaka, adolescenti bi najbolje rezultate dobili kada bi se bavili redovnom fizičkom aktivnošću bar 60 minuta dnevno. Kombinacija aerobnih i anaerobnih vežbi kao što su trčanje, plivanje, joga, ali i određeni treninzi snage bi već bili pogodni za ovaj uzrast. Naravno, suvišno je reći, da ako se vaša deca odluče za trening snage, da to rade u monitorisanom okruženju uz pomoć stručnjaka i nikako na svoju ruku.
- Deca uzrasta 15+ polako već izlaze iz puberteta i već su spremni da izaberu određeni sport ili struktuiranu fizičku aktivnost kojom će se baviti na regularnoj bazi. Naravno, ne zaboravite da spomenete važnost održavanja ravnoteže između treninga i odmora. Odmor je sastavni deo vežbanja i da bi se dobili najbolji rezultati, balans mora postojati.
Dok se približavamo kraju naše priče o uticaju vežbanja na pravilan razvoj dece, ne možemo ne primetiti koliko je ova aktivnost važna. Vežbanje je kao čarobni eliksir koji podstiče rast malih telašca, budi mozgove i osnažuje srca.
Dragi roditelji, inspirišite svoje mališane da postanu mali superjunaci! Neka trčkaraju, skaču i igraju se, jer to nije samo igra—to je putovanje ka zdravom i srećnom odrastanju. Delite smeh, učenje i rast zajedno, stvarajući navike koje će biti njihov vodič kroz život. Jer u ovim malim koracima, mi oblikujemo svetlu budućnost.
Autori:
